Хермиона Гренџерова била је најбоља студенткиња на четвртој години у Хогвортској школи. То су сви знали, али само један од момака са ове године није хтео да то призна. Био је то, наравно, Драко Мелфој. Зашто такба будаласта и ружна девојка мора да зањима читав мој ум, упита једног дана себе у мислима. Драко био је сасвим против Хермиони од првог дана кад су њу погледао. Није уопште била лепотица – њезина глава била је порасла густом и коврџавом косом, само дебелом и меком. Шта више – била је Блатокрвна. Хермиона никад није знала како добро радити за свој изглед – била је то само глупост за њу. Па, зашто данас постоји такав чудан изузетак?, упита себе Мелфој, држећи Перкинсонину руку. Перкинсон обуче се данас ужасно – ружичаста хаљина, па и њена фризура страшно изгледа.
Па, данас Хермиона изгледа прелепо – плава хаљина, лепа и елегантна фризура. Нико није могао да увере да то је Гренџерова, која све увек зна. Сви момци хоћаше да проводе са њом неколико минута на плесу. Чак и Дреко Мелфој.
„Шта с тобом, Мелфој?", упита тихо Хермиона кад је прошла поред њега и Перкинсон. Мелфој није бо у стању да одговори нешто. Бацио је само један отровни поглед на задовољног Викора Крума и ушао је у Дворану. Ма, могао си то и ти бити, Мелфој, шапну Хермиона и уђе са Крумом у Дворану. Нико није знао, да је у ствари хтела прићи на бал са неким другим студентом...