Mors liberatrix
A/N: Ne mogu da verujem da sam ovo uradila... Ozbiljno, ovo je... pa, malo čudno.
Recimo da sam bila radoznala i neverovatno smorena kad mi je palo na pamet da prevedem sopstveni fic na svoj maternji jezik,. Eto, mislim se, nema ni jedna jedina priča na srpskom, pa je baš fora. Biće interesantno videti ima li nas još iz regiona na ovom sajtu. xD Ako vam se svidi i mislite da vredi nešto, slobodno pročitajte moju originalnu priču «The Price of Living». Ovo što je ispod napisano je prolog, tj. chapter 0. Verujte mi, mnogo bolje zvuči na engleskom. ;D
,,Lažeš,'' meki ženski glas bio je jedvah šapat, no rasekao je tišinu koja je propratila njegovu izjavu.
Mračne figure su ostale neme, zabavljeno posmatrajući krhku devojku između sebe. Čovek u pitanju nije je čak ni udostojio odgovora. Znao je, kao i svi oni, da ni ona sama ne veruje u sopstvene reči. Samo se prigušeno nasmejao dok je gledao kako devojčino tanano telo drhti u zamamnoj jezi.
,,Ti… ti lažeš,'' ponovila je glasnije ovog puta, ukopavajući kratke oštre nokte u grubi kamen statue. Dugi, prljavi pramenovi kose padali su joj niz lice, skrivajući razrogačene, zamagljene oči.
Smrdela je na blato i skorelu krv.
Drhćući, podigla je klimavu ruku sa hladnog kamena i prekrila usta, noktiju raskrvavljenih od grebanja. Uspela je da potisne potrebu da povraća.
,,Pein-sama, Tobi misli da lepoj devojci nije dobro,'' skaredno glasan detinjski glas je kriknuo, odvratno veseo u sumornoj tami pećine, ,,Tobi može da pripazi na lepu devojku, pošto je Tobi dobar deč-''
,,Jebote više, hoćeš li začepiti gubicu, ti mali kurcu? ! Kunem se Jašinu da ako ne žrtvujem tvoje ružičanstveno dupe jednog dana-'' još jedna prilika je počela da uzvikuje poganosti, pak devojka je izgledala potpuno nesvesna svega. Zabavni dijalog koji je otpočeo kad su se i drugi glasovi pridružili svađi je bio kompletno ignorisan, jer je devojka bila ugušena u panici svojih misli.
To... to je laž!
(Ali znaš da nije.)
Nemoguće je…
(Očekivala si to od samog početka.)
Sve je nestalo!
(Svi su nestali.)
…Ja… Izgubila sam svrhu.
(Nikada je nisi ni imala.)
Poslednja morbidna misao ju je porazila. Osetila je kako je sav očaj, bespomoćnost i usamljenost koje je potiskivala toliko prokleto dugo dave u još jednom talasu mučnine, trujući joj um sećanjima za koja bi sve dala samo da zaboravi.
(Sve je bilo beznačajno.)
,,Tako je hladno…''
(Sada je sve izgubljeno.)
,,Patetično…''
(Zašto se odupireš?)
,,Tako naivna…''
(Za šta ćeš sada živeti?)
,,Bezvredna...''
(Za koga?)
Osećala se kao da joj je izmaglica izbledela iz očiju. Bila je oslobođena dužnosti. Oslobođena pretvaranja.
Ne, odbijala je da se nadalje potčinjava. Sada nije bilo više ničeg u igri za nju. Ništa da dobije, niti išta da izgubi. I ako je tama sve što joj je ikada bilo predodređeno, shvatila je, pobrinuće se da je ona sama ta koja ju je izabrala.
Sve pretnje su momentalno utihnule kada se smeh prolomio vlažnom kamenitom dvoranom. Parovi očiju, svaki monstruozan i smrtonosan, zagledali su se u vitku figuru dok se podizala na noge. Devojka se smejala suvo, kao glupoj propaloj šali koju samo ona zna, bez i jedne jedine emocije koja bi mogla biti iza nje.
Dugo, hrapavo i teško.
,,Kučka je jebeno prolupala…'' promumlao je neko.
Njen smeh je postao jači, gotovo histeričan, a ona je ustala, graciozno, elegantno, u parodičnom kontrastu sa njenom krvavom, iscepanom odećom.
,,A šta ti je to toliko smešno, devojčice?'' okrutne prstenaste oči su zasjale u tami. Ispod iskontrolisanog tona njegovog glasa nazirala se takva hladnoća da se par silueta uskomešalo. Ipak, na opšte iznenađenje, devojka se nije nimalo obazirala na njega. Samo je nastavila da nonšalantno ispravlja svoju zgužvanu odeću…
,,Tobi misli da Vas nije čula, Pein-sama,'' maskirani čovek se nadurio, ,,Tobi misli da se baš i ne sviđamo lepoj de-''
,,Uvek me je interesovalo,'' slađani glas je otegnuo, skoro likujući, ,,zašto si uvek tako nestrpljiv da izigravaš idiota-''
Devojka je podigla je glavu; drsko isturene brade, zelene oči trepereći od iščekivanja.
'je li, U-či-ha Ma-da-ra?'
Reči su lagano skliznule sa njenog jezika, svaki slog kapajući sa njenih usana kao gorak med. Nesrećna devojka je znala šta sledi pre nego što joj se pogled i sreo sa crnim otvorom na njegovoj masci.
Ugledala je svetlucaj crnog oka. Svirepog. Ledenog.
Blesak krvavo-crvene.
I onda…
. . .
Zaborav.
Prevod: Mors liberatrix- Smrt osloboditeljica.
AN: Ceo tekst je maltene sirov prevod sa engleskog, tako da je i meni samoj sve užasno čudno. Oglasite se i komentarišite, kritikujte, smejte se i bar pohvalite moju ludost. XD