Tinejdžer po imenu Matija Munjaković živi na selu zajedno sa svojim ocem. Njegov život se nimalo nije razlikovao od života njegovih vršnjaka, svi su živjeli u teškim uvjetima dok su njihovi roditelji mukotrpno radili, a skoro pa besplatno za okrutnog tiranina Razijel. Naime Razijel je tip koji je došao iz dalekih krajeva smrtno ranjen prije 10 godina, bio je vitez i borio se za pravdu, ali kada je vidio da je bitka na kraju izgubljena a on samo ostao polumrtav njegov um se smračio. Nakon što su tom strancu svi stanovnici pružili potrebnu njegu on je prijetio da će ih ubiti ako mu ne budu služili. Naravno neku su mu se suprostavili te neslavno završili, među njima je bila i Matijina majka. Matija je tad imao samo 5 godina i ostao je sam s ocem.
Njegov otac se vratio s posla u 23 te ga je Matija pošto cijeli dan ništa nije jeo upitao:
- Oče, što ima za večeru?
- Skoro pa ništa. - sav tužan odgovori njegov otac i zatvori frižider.
- Ali ja sam gladan. - rekao je Matija.
- Žao mi je sine, nemogu ti nikako omogućiti hranu. - sav smušen reče njegov otac. Zatvorio je prazan frižider u koji je gledao s nadom da će nešto pronaći, i otišao u krevet jer ipak se upravo vratio s 20 sati posla.
Matija je otišao na tavan u nadi da će tamo pronaći kakvog guštera ili štakora jer bijaše previše gladan da bi otišao na spavanje praznog želuca. Popeo se gore i počeo tražiti po mračnoj prostoriji kad je vidio nešto kako zamiče iza jedne kutije. Bila je to neka mačka. Počeo je trčati za njom ali je umakla kroz rupu na krovu.
- Kvragu! - rekao je razočaran - a baš sam se mogao dobro najesti od te debele mačketine!
Sjeo je kraj kutije i vidio nešto u kutu tavana, nalazilo se iza velike količine paučine.
- Što je ono tamo? - zapitao se i krenuo rukama sklanjati paučinu.
Bio je to neki čudan oklop, kakav još do sada nije vidio. Bio je vrlo čvrst, i izgledao potpuno neoštećeno, kao da nikada nije ni nošen. Matija je krpom očistio oklop i stavio ga na sebe. Obukao je i donji dio koji se nalazio pokraj, kao i čizme i rukavice.
- Ovo je kul, osjećam se tako jako u ovome. - rekao je i rukom udari u drveni stup koji je držao krov. Stup se polako počeo lomiti ali ipak je prelagano udario da bi se polomio.
Matija je tada otišao u svoju sobu, skinuo oklop, stavio ga ispod kreveta i krenuo spavati, iako jako gladan nakon nekog vremena je i zaspao.
Sutradan Matija se probudio i malo razgledao po kući. Njegov otac je od 4 sati bio na poslu. Opet je uzaludno tražio neku hranu kad se vani začulo:
- Matija, idemo se igrati!
Matija je otvorio vrata kuće i tamo vidio svoja dva prijatelja. Bili su to Dan Hinkelman i Zoran Vidović.
- Ej drugovi! Uđite u moju kuću, htio bih vam nešto pokazati.
Matija se vratio u kuću ali ovaj put u pratnji svojih prijatelja. Ušli su u njegovu sobu gdje je on izvadio oklop koji je jučer pronašao i pokazao ga njima.
- What the fuck? - s čuđenjem je rekao Dan.
- Koji je to kurac? - upitao je Zoran.
- To je nekakav oklop koji sam jučer pronašao. Izgleda kao da je izvanzemaljskog porijekla. Ali neznam koga bih mogao pitati odakle je ovaj oklop jer ovdje smo se doselili prije 10 dana a bivši vlasnici su preminuli "nesretnim slučajem" kako kažu iako su pronađeni u kući s noževima zabodenim u vratove i ranama od biča, ali ipak nesmijemo previše o tome.
- Hm, razumijem. - rekao je Dan. - Nego probaj ga obući da vidimo kako ti stoji.
Matija je za nekoliko minuta navukao oklop te obukao pripadajuće hlače, kao i čizme i rukavice.
- I što kažete? - rekao je.
- Ovo je preludo. - rekao je Zoran.
Matija je htio demonstrirati jačinu oklopa te je nogom udario u drveni ormar koji se nalazio pokraj njega. Ormar se malo zatresao te je nešto palo s njega. Bila je to kaciga za hover bike. Matija ju je podigao s poda i gledao u nju.
- Mislim da bi ta kaciga dobro stajala uz taj oklop. Probaj ju staviti. - reče Dan.
Matija je navukao kacigu kada je Dan uzviknuo.
- Prekul! Moram te slikati. - te je iz svog džepa izvadio fotoaparat.
- Ajde. - rekao je Matija.
- Kvragu, sjetio sam se da se sjebao blic. - rekao je Dan.
- Šteta, mogla je ovo biti legendarna slika. - razočarano reče Zoran.
- Kažeš pokvario se blic. - reče Matija. - ta riječ predobro zvuči. Blic. Još kad bi se pisalo Blitz. To je to, to je moje nove ime. Od sada me zovite Blitz.
- Hehe, okej Blitz. - rekao je Dan.
- Da, bolje to nego Matija - u šali je rekao Zoran.