AN: This is The Life and Times by Jewels5 in Serbian. I don't know if anyone in Serbia beside me ever read it, but it will be fun translating it. And here we go!
Zdravo! Odlučila sam da zadržim originalni naslov „The Life and Times", jer "Život i priključenije" zvuči previše čudno. Ne znam da li će iko ikada ovo čitati, ali ću se truditi da prevedem što bolje, ako ni zbog čega drugog da bih vežbala engleski, koji je daleko od savršenog.
Poricanje autorskih prava: sve pripada JKR i fantastičnoj Jewels5.
Prolog
„Niko se ne smeje Bogu kada se nalazi sa druge strane štapića." Njene reči, koje su izlazile iz tih savršenih malih usta, jasno su odzvanjale u Džejmsovoj glavi, kao da su izgovorene samo momenat pre, ponovo i ponovo, kao zvuk bubnjeva. U njegovim mislima ona je bila lepa šesnaestogodišnjakinja, koji je sedela u hodniku, sa svetlošću lampe koja je treperila na njenoj bledoj, besprekornoj koži i u njenim jasnim, zelenim očima. To je bilo pre skoro dve godine i kako su se stvari promenile. Još uvek je bila lepa, naravno, možda čak i lepša nego pre, ali uvek postoji razlika u razumevanju lepote koju posedujemo i one lepote za kojom žudimo posmatrajući je iz daleka.
„Niko se ne smeje Bogu kada se nalazi sa druge strane štapića." Prisetio se njenih reči još jednom i malo se osmehnuo, jer, naravno, Lili je bila u pravu. Lili je obično uvek bila u pravu. Tada kada mu je vrh neprijateljevog štapića bio uperen između očiju, a njegov bio van dometa, postojao je Bog. Postojao je smisao i značaj i razlog da se preživi, jer su se red, istina i još nešto nalazili posle tog štapića. Napravio je mentalnu belešku da kasnije kaže Lili da je bila u pravu: da takva pretnja čini kukavice intelektualnog skepticizma. Bilo je iracionalno, pretpostavljao je, ali to nije bilo važno. Kasno priznanje božanstva je možda bio znak intelektualnog kukavičluka, ali u tom trenutku, to ga je činilo hrabrim. Lili je obično uvek bila u pravu.
Osetio je da mu se na licu formira osmeh dok je čekao kletvu- kletvu koja će sve završiti, ili bar koja će izazvati značajan bol ili nesvesticu. Ali nije došla. Najzad, njegov protivniki je otvorio usta, ali nije izgovorio kletvu.
„Ona te ne voli", očajnički je zaurlao. „Ne voli!"
Igleda da se niko ne smeje Bogu i kada izgubi onog koga voli.
Džejms je dozvolio rečima da ga zabole, znajući da su istinite. Dozvolio je bolu da ga ispuni, ali ne i da ga savlada. Klimnuo je glavom. „Možda", odgovorio je na kraju. „Ali to je nešto sa čim ću morati sam da se nosim."
Slomljen Džejmsovom ravnodušnošću, stariji čarobnjak se namrštio i skupio usta u tanku liniju. Mladelačka lepota koju je posedovao pre samo godinu dana je nestala. „Uskoro ćeš biti mrtav", rekao je.
Džejms trepnu. To je bila čudna misao: mrtav uskoro. Ali onda je klimnuo glavom još jednom. „Samo napred", odgovorio je sa nečim nalik prkosu. „Pomirio sam se sa sudbinom."
I konačno, shvatio je šta ta fraza znači.
AN to je to za sada. Verujte mi prica je odlicna. review :)