Jednom davno postojao je ratnik po imenu Trunks, najjači borac za pravdu ikad, koji je branio svijet od sveg zlog. Jednog dana je otišao do jedne bolnice upoznati se s ljudima oboljelim od leukemije koji su ležali tamo, da bi im u život unio bar malo nade, pošto je on poznata osoba (k superherojstvu on je i vlasnik najprofitabilnije tvrtke na svijetu - Capsule Corp.-a). U bolnici je upoznao curu kakvu još nije vidio bila je to ljubav na prvi pogled. Iako je bila ćelava zbog lobotomije, njemu to nije nimalo smetalo. Tada je uložio sva moguća sredstva da se ona izliječi. Zbog vrhunskog tima znanstvenika to mu je i pošlo za rukom. Živjeli su zajedno sretno te je on spavao s njom i dobio sina kojem dade ime Enkster. Enkster se rodio uskoro ali nije bio baš zdrav zbog lošeg zdravlja svoje mame, on je imao slab imunitet. Bio je fizički jak, ali i od udarca normalnog čovjeka bi mu mogle puknuti kosti. Stoga je Trunks naredio radnicima Capsule Corp.-a da naprave nešto poput Saiyanskog armora, samo puno jače, tako da nebi osjetio ni najjači udarac. I tako je mali Enkster normalno živio, i trenirao sa svojim ocem. Majka mu je umrla kada su mu bile samo dvije godine. Nedugo nakon što je Enkster napunio 22. godine Trunks je preminuo. Kriminal se ubrzano vratio u svijet te je Enkster odjenuo svoj oklop i krenuo ga braniti. Išao je od sela do sela i uništavao zle sve dok nije čuo kako u jednom selu nešto pobija sve ljude te se tamo uputio. Ali to je bilo nešto protiv čega se ni on nije mogao boriti, bio je to smrtonosni virus. Ušao je u selo i ubrzo pao. Protiv ovog protivnika nije imao šanse, pao je mrtav. 50 godina od straha zbog postojanja tog virusa (selo su ogradili zaštitnim ogradama) nitko nije ulazio u njega, dok se jednog dana jedan farmer nije tamo odlučio naseliti da bi uzgajao pšenicu. Vidio je da virusu više nema ni traga pa je pozvao druge iz svog sela da mu se pridruže jer je tamo tlo bilo vrlo plodno. 20-ak godina kasnije jedan farmer je obrađivao zemlju i lopatom udario u nešto tvrdo ispod zemlje. Iskopao je Enksterov armor, i učinio mu se zanimljiv te ga je odnio na svoj tavan. Tamo je ostao kad su ga uskoro ubili Razijelovi ljudi zbog toga što je ukrao 16 zrna graha, zajedno s njegovom ženom. Uskoro se u tu kuću po Razijelovoj naredbi useljavaju Blitz i njegov otac jer je to zemljište ostalo bez radnika a ono na kojem je radio Blitzev otac ionako nije urodilo s dovoljno plodova.
- E danas je neki luna park u blizini sela, ideš s nama? - upitao je Dan Blitza.
- Nemogu, otac me ne pušta. - rekao je i još uvijek se ogledavao kako izgleda u armoru.
- Šteta. - reče Zoran. - Dan i ja idemo, ti uživaj u svom oklopu.
- I hoću, mislim da imam plan što ću napraviti. - zlobno je rekao Blitz.
- Što? – upitali su istovremeno Dan i Zoran.
- Neka to ostane moja tajna, ali recimo da bi Razijel mogao pasti. - rekao je Blitz.
- Hm, nema više trave za tebe od danas, škodi ti. - rekao je Zoran poznat po uzgajanju i upotrebi marihuane.
- Ha, ha, ha. - reče Dan. - mali nemoj ni pomišljat da se suporstaviš Razijelu.
- Da, e mi idemo sad spremat se za luna park, vidimo se sutra. - rekao je Zoran i okrenuo.
- Aj druže, budi pametan. - rekao je Dan te su se zajedno uputili prema sjeveru dok se upravo spuštala noć.
- Doviđenja. - rekao je Blitz, te u sebi nadodao - zbogom drugovi.
Blitz je otišao iza kuće i tamo trenirao na raznim lutkama napravljenim od drveta, dobro mu je išlo.
- Razijel… sutra će u ovom selu ostati samo jedan od nas. - rekao je i skočio te nogom odstranio "glavu" jednoj lutki, te je rekao - ovo će se sutra dogoditi Razijelu.
Nakon što su i Dan i Zoran večerali krenuli su prema luna parku. Bili su sretni iako ih je Blitz malo brinuo.
- Što misliš, hoće li se Blitz suprostaviti Razijelu? - upitao je Dan.
- On možda je lud, ali nije glup. I sam dobro zna kako su prošli svi koji su mu se suprostavili. - rekao je Zoran.
- Čuo sam da je njegovu majku ubio Razijel, a jadniku su rekli da su je pojeli štakori dok je spavala. - rekao je Dan.
- Zato što su znali da će se u životu često susretati s njim, a nisu željeli da napravi neku glupost. Samo mi nije jasno kako to da nisu mogli smisliti nešto bolje, pa u to nebi povjerovao ni Maj… - rekao je Zoran kad ga je nešto omelo. Bila su to velika svijetla 20-ak metara dalje. Bio je to luna park.
- Evo ga. Idemo prvo u kuću strave. - rekao je Dan te su se zajedno uputili tamo.