Vegeta je hodao po staroj cesti dok su ga u stopu pratili Krscho i je dosta vruće no unatoč tome Vegeta nije skidao svoj crni,čudno oblikovani oklop kojeg mu
je Blitz zemljana cesta po kojoj su hodali sada je bila prepuna blata zbog kiše koja je padala prethodnog dana pa je upravo blato bilo glavni
razlog zbog kojeg se nije moglo čuti klopotanje njihovih š,koji je bio dobro raspoložen,počeo je pričati o kadama kako im ne bi bilo dosadno.
- Okupao sam se u velikom broju kada,ali samo u onim kadama koje su mi cool i poprilično jesu kade jesu neke nisu,zavisi kakve volim je cool.
Zabavljam se i kupam u kadama ili ja znam - pričao je Marko.
- Znaš što,trebali bi te zvati Kadaman - oglasi se Krscho koji je pozorno slušao Markovu priču.
- Kadaman?
- Da,pa kad toliko voliš kade - reče Krscho.
- Ne kužim spiku - reče tužno Marko - ali nema veze,zovite me oKRamxII.
- Zašto oKRamxII? - upita Vegeta koji je do tada bio potpuno odsutan duhom.
- Pa oKRam je akronim od Marko a jednom sam igrao neku igru koja se zvala ili završavala na XII - objasni Marko.
- Sad je na kužim spiku - potuži se Krscho - zar nebi bilo jednostavnije da te zovemo samo Oxi.
- Hm...kad malo bolje razmislim to zvuči više kul ,a i jednostavnije je pa nek bude Oxi - složi se Marko.
- Dosta brbljanja,još malo pa ćemo doći u Novu Haryashu - reče Vegeta - a ako budemo imali sreće,tamo možda i nađemo nekog tko će nam se pridružit.
U gradu Nova Haryasha živioj je mladić po imenu Dragan koji se po ničemu nije razlikovao od svojih vršnjaka osim što je imao jedan čudan ,njegov hobi je
bilo skupljanje školjaka u obližnjoj šumi pokraj Nove se zvao Dragan svi su ga zvali Gile iako nikom nije bilo jasno kako je dobio taj nadimak,a njegovo
objašnjenje je kao i uvijek bilo da je od imena Dragan nastao nadimak Gandra pa to nekako evoluiralo u Gile.
Svakog jutra Gile bi odlazio do te šume i marljivo skupljao školjke pa je tako bilo i ovog puta.
Čim su se u ranu zoru pojavile prve zrake sunca,Dragan se probudio,uzeo opremu za skupljanje školjki i krenuo u š dok je hodao ulicama Nove Haryashe
zaustavio ga je povik dvojice njegovih prijatelja.
- GILE IMA ŠKOLJKE! Zašto mi nisi to prije rekao,meni treba samo jedna- vikao je Joca.
- Sam si kriv,da si detaljnije pratio što je Gile govorio sve bi znao - reče drugi Gileov prijatelj kojem je nadimak bio Piroman.
- Hebiga...biću bolji,obećavam - obeća Joce.
- Može jedno 5, 10 komada tebi i isto tolko i Promanu, da bi ostalo i JZH-u nešto - upita Gile.
- Gile, meni parkiraj 5 komada u JZH-u, samo mi reci kako da ti se odužim za iste, hoćeš pare - reče Piroman
- Ovako,Piromanu 10-ak komada,Joci 10 -ak komada,JZH-u ostatak,što će biti jedno 50, 60 komada,zadovoljni? -predloži Gile - a za školjke ne tražim ništa pa možeš ih pronać u svakom šumarku.
- Može,samo,kolike veličine su te školjke? -upita Joce.
- Školjke su bele,precnika negde oko 4cm, pitaj JZH-a po njemu su dobre i prikladne - reče Gile pa nastavi put prema šumarku da skupi školjke koje je obećao dati Joci,Piromanu i JZH-u.
- Vidiš kako je Gile dobar - reče Piroman dok su on i Joca gledali kako Gile odlazi prema šumi.
- Vrijedan i dobar i uloga modema mu paše - pridoda Joce.
Gile je upravo došao do šumarka i počeo tražiti školjke kad ga je odjednom prekinuo razgovor trojice je glavu i ugledao trojicu mladića kako stoje
isped njega i čudno ga od njih je imao predivnu i dugu smeđu kosu i nosio je čudno oblikovani,crni je nosio crnu šubaru na glavi,a
u desnoj ruci je držao praznu bocu votke i Gilea je iz nekog nepoznatog razloga podsjećao na mlakonju iako je imao strog izraz mu je pogled došao do trećeg
tipa Gile je iznenađeno povikao - Bože me pomozi,zašto ti je lice puno prišteva?
- Glupane,to nisu prištevi,to su pjegice - reče ljutito Oxi.
- Hm...da,nego što radiš tu u šumarku - upita Vegeta prekinuvši svađu.
- Skupljam školjke - objasni Gile.
- U šumarku? - Krschi ništa nije bilo jasno te je odlučio da će morati naučit još hrvatskoga.
- Pa nego gdje drugdje - reče Gile pa nastavi tražit školjke.
- Ovako,kao što ste primjetili nitko nam se ne želi pridružit,a ovaj tip je vrijedan i dobar,pokušat ćemo ga nagovorit da nam se priruži - savjetovao se Vegeta sa Krschom i Oxijem
- Bez brige,ja ću to riješit - reče Oxi -gledajte majstora na djelu.
- Imamo jedan prijedlog za tebe - obrati se tada Oxi Gileu.
- Da?
- Iskoristi ovu nevjerovatnu priliku,platiš pola sad pola nikad i pridruži nam se i postani član HQ tima - reče Oxi.
- Ha, skoro sam ti poverovao,ali nažalost imam loša iskustva sa takvim ponudama i sličnim sranjima - reče Gile i nastavi skupljkat školjke.
- Glupane - Vegeta je sada vikao na Oxija - čini se da ću ja morati ovo riješit.
- Kako se zoveš - upita zatim Vegeta Gilea.
- Dragan,ali zovite me Gile.
- Okej...nego reci mi...voliš li još što osim skupljanja školjki - upita Vegeta.
- Da,volim košarku - reče Gile kojeg je ovaj razgovor zamarao te je htio otići.
Vegeta više nije znao što bi rekao,ali onda se u razgovor ubacio Krscho - Ako nam se pridružiš dat ću ti ovu nevjerovatnu knjigu o povijesti košarke
poznatog pisca Kena Parkera.
Rekavši to Krscho odnekud izvadi malu knjigu crvenih korica na kojim je velikm slovima pisalo ''Space Basketball: Basketball!''.
Gile je pažljivo uzeo knjigu u ruke i otvorivši prvu stranicu počeo č nije mu trebalo dugo da shvati da u rukama drži remek-djelo moderne umjetnosti te je zahvalno
pogledao Krschu i rekao - Pristajem,pridružit ću vam se iako neznam čime se bavite.
- Nema veze ,neznamo ni mi - rekoše Krscho i Oxi,a Vegeta zavrti očima i zagladi kosu.
- Nemojte da vas zavaraju lažne glasine o mojoj kilaži,uopće nemam višak kilograma - napomene Gile.
- Mene ne možeš prevarit - reče Krscho - namjestio si majicu tako da nas zavaraš pa izgleda kao da si dosta mršav,ali ne tako puno.
- Napokon smo to riješili - oglasi se Vegeta - ponavljam,napokon smo to riješili.