Svi ćete mi platiti
"Zašto? Da mi zemlja još više miriše?" Upitala je Azize i pogledala ga je.
"Pucaj u mene, uzmi brata i odlazi odavde. Niko nikad ništa neće saznati." Rekao je Kartal pritišćući pištolj u njenim rukama.
"Ostavi me. Ostavi. Ti si isti kao i tvoja porodica. Nisi ništa bolji od Balkana ili svog oca." Rekla je Azize i odgurnula ga je, a pištolj je bacila na zemlju i onda je otišla nazad u vilu, a Kartal je udahnuo duboko.
Alarm je zazvonio i on se trgnuo i uspravio se u krevetu. Pogledao je na sat i udahnuo je ponovo. Prošlo je 6 mjeseci, a on nije imao ni traga ni glasa o Azize. Ono veče ju je vidio zadnji put. Nije znao šta joj se desilo. Jednostavno je nestala. Protrljao je lice i udahnuo kad je čuo svađu iz predsoblja. Tuna i Yildiz. Da li bi one mogle jednom da prestanu?, pomislio je on i ustao je i otišao je da ih smiri.
"Obećavam ti brate. Obećavam. Naći ću one koji su ti to uradili." Rekla je Sarah i ustala je sa betona na kojem je sjedila.
"Ne radi to."Rekao je Yigit i Sarah ga je pogledala. "Izgubio sam Azize, Okan je umro. Jedino si ki ti od porodice ostala." Dodao je on i Sarah ga je pogledala.
"Yigit, ovo radim da nađem Azize. Da nađem onog ko je ubio mog brata." Rekla je Sarah. "Alpanovi su posljedni koji su vidjeli Azize.." počela je ona.
"I ti misliš da ćeš moći da uđeš u tu kuću?" Upitao je Yigit.
"Ništa drugo mi ne preostaje." Rekla je Sarah kad su izašli sa groblja. "Ući ću u tu kuću kao služavka." Dodala je ona.
"To ti je potpisana smrt. Znaš to?" Upitao je Yigit.
"Znam. I ne brini. Znam da brinem o sebi." Rekla je Sarah kad su sjeli u taksi. "Zvao me je advokat. Napokon je rešena podela Okanovog novca i nasledstva. Nekako smo napravili da Azizin dio se ne dira dok se ona ne pojavi." Dodala je ona dok su se vozili u taksiju.
"U redu. Šta ćeš ti sad, osim što planiraš ići u tu kuću?" Upitao je Yigit.
"Ja? Prvo moram u starački dom. Da platim smještaj ocu. Dugo su čekali." Rekla je Sarah. "A onda idem u tu kuću. Uništiću im živote a zapravo ja ništa neću uraditi lično. Oni sami će sebe uništiti. Balkan, Kartal, Zeynep, Yildiz, Tuna. Neće znati šta ih je snašlo." Rekla je Sarah i stisla je šaku u pesnicu. Mrzila ih je sve. Sve. Okan joj je bio stariji brat i jedina porodica. Azize je prihvatila kao mlađu sestru nakon što su Azize i Yigit izgubili roditelje.
"Vaš otac pokazuje znake napredovanja." Rekao je doktor.
"Stvarno?"Upitala je Sarah i doktor je klimnuo i pokazao je na starca koji je sjedio u kolicima.
"Da. Možemo očekivati da će se za određen period podići na noge." Rekao je doktor.
"Hvala Vam. Da li mogu da ga izvedem danas? Moram na poslovni put i neću neko vrijeme biti ovdje, pa želim da provedem par sati sa njim." Rekla je Sarah.
"Naravno. Naravno." Rekao je doktor.
"Hvala Vam." Rekla je Sarah i otišla je u sobu kod oca.
"Jesi li dobro sine?" Upitala je Zeynep i Kartal ju je pogledao.
"Dobro sam. Samo sam loše spavao. To je sve." Rekao je Kartal. "Gdje je Balkan?" Upitao je on.
"Izašao je. Sa Selin." Rekla je Zeynep.
"Aha zato je iole tišina u kući." Rekao je Kartal i udahnuo je duboko.
"Kartale, još uvijek te muči nestanak te djevojke?" Upitala je Zeynep i Kartal ju je pogledao.
"Majko, Azize ne bi tek tako nestala. Bojim da joj se nešto nije desilo. Prošlo je 6 mjeseci kako je nestala. Zadnji put sam je vidio da je ušla u ovu kuću i u svoju sobu. Sutradan je tamo nije bilo." Rekao je Kartal.
"Pitao si Hasana. I sam ti je rekao da su ulazna vrata na imanje bila otvorena. Možda je otišla. A njen brat je bio kod Barbarosa. Možda je otišla i tamo. Možda se on pobrinuo za svog špijuna." Rekla je Zeynep.
"Majko, isto večer je nestala Azize i ubijen je Okan. To nešto nije u redu." Rekao je Kartal.
"Pusti to sine.Ženiš se idući mjesec. Nemoj da povrediš Asyu." Rekla je Zeynep.
"Ne brini majko. Neću." Rekao je Kartal. "Jel Aynur našla tu pomoć koju je tražila?" Dodao je on.
"Da. Djevojka dolazi danas." Rekla je Zeynep.
"U redu majko." Rekao je Kartal i pogledao je u Hasana koji je ušao u dnevni boravak. "Šta se desilo Hasane?" Dodao je on.
"Zvao je gospodin Barbaros. Dolazi ovamo." Rekao je Hasan.
"U redu." Rekao je Kartal i otpuhnuo je. Barbaros mu stvarno nije trebao. "Hasane, zovi i Balkana." Dodao je on.
"U redu." Rekao je Hasan.
"Jesi li čuo doktora oče? Napreduješ. Jednog dana ćeš opet moći hodati. Pa ćemo šetati, putovati." Rekla je Sarah dok je sjedila na zemlji kraj svog oca koji je bio u kolicima i posmatrao je more sa litice. Otac ju je pogledao. Od saobraćajne nezgode, njen otac je ostao paralizovan. Sarah nikad nije upitala Okana otkud mu sav onaj novac i kako je uopšte imao novca za ustanovu gdje je boravio njihov otac. A pogotovo nije željela da zna, odakle mu onaj novac što su ona i Yigit nasljedili nakon njegove smrti.
"Sve ću srediti. Obećavam. A onda ćemo ti i ja otići odavde." Rekla je Sarah. "U redu?" Dodala je ona i uzela je oca za ruku. U tom momentu joj je zazvonio telefon.
"Molim?" Javila se ona.
"Gđo Yildirim? Ovdje advokat Arif." Rekao je muški glas. Sarah je ustala i odaljila se od oca.
"Izvolite, g. Arife."Rekla je Sarah.
"Dugovi za dom u kojem boravi Vaš otac su izmireni. Novac koji ste naslijedili od brata je prebačen na Vaš račun, a ključeve kuće i stana možete preuzeti u mojoj kancelariji kad god želite." Rekao je advokat.
"U redu. Hvala." Rekla je Sarah i prekinula je razgovor. Udahnula je duboko. Nije željela taj novac. Ali nije imala izbora. Bio joj je potreban za lečenje njenog oca...
Iz misli ju je prenuo neki vrisak. Okrenula se i vidjela je da se kolica njenog oca kreću prema ivici.
"OČE!" Vrisnula je Sarah i potrčala je prema njemu, ali znala je da je isuviše kasno. Ali u zadnji momenat je neki čovjek uspio da uhvati kolica pre nego što su se prevrnula preko ivice.
"Oče, jesi li dobro?" Rekla je Sarah i kleknula je ispred njega. "Zašto si otkočio kočnice? Zašto?" Rekla je ona i zagrlila je oca i onda je pogledala u čovjeka koji joj je spasio oca. "Hvala." Dodala je ona.
"Nemate mi se zašto zahvaljivati. Ali ubuduće bolje pazite na njega. Vidim da Vam otac puno znači. Pazite da ga ne izgubite." Rekao je muškarac.
"Šta te se tiče? Naravno da ga pazim. To mi je otac." Rekla je Sarah. Kreten, pomislila je.
"Znam da Vam je otac. Ali postoje očevi koji ne vole svoju djecu i djeca koja ne vole svoje očeve. Vjerujte mi da znam o čemu pričam." Rekao je čovjek.
"Šta god." Rekla je Sarah i uzela je telefon koji je opet zazvonio. "Da? Da, ja sam Sarah. Izvoli. U redu."
"Gospodine Balkane, zove Vas brat." Rekao je tjelohranitelj kad je prišao držeći malu curicu za ruku.
"U redu. Reci mu da dolazim."Rekao je Balkan i otišao je prema autu.
"Kreten." Rekla je Sarah još jednom.
Kartal je sišao niz stepenice baš u momentu kad je ušao Balkan sa Selin. Selin je potrčala prema Kartalu.
"Amidža, moj otac je heroj." Rekla je djevojčica kad ju je Kartal uzeo u naručje.
"A-a šta se desilo?" Upitao je Kartal.
"Ma neki starac u kolicima je zamalo pao preko ivice litice. Šta se ovdje dešava?" Upitao je Balkan.
"Ne pitaj." Rekao je Kartal i spustio je Selin koja je potrčala uz stepenice dozivajući Kuzeya. "Barbaros dolazi." Dodao je on.
"Šta će majka da uradi?" Upitao je Balkan.
"Ne znam. Pitao sam je, ali nije mi ništa rekla." Rekao je Kartal.
"Bolje je da ja nisam došao. Taj čovjek je kriv za sve što se desilo u zadnjih par mjeseci. Mogu se opkladiti da je on umješan u smrt onog komesara." Rekao je Balkan.
"To su samo naše pretpostavke. Nemamo dokaze za to." Rekao je Kartal.
"Jel majka promijenila mišljenje o dolasku novih zaposlenih?" Upitao je Balkan kad su ušli u salon.
"Ne. Sad je još i tetka podržava." Rekao je Kartal. "Usput, Yildiz i Tuna su se opet svađale jutros." Dodao je on.
"Poludiću ovdje. Dođe mi da se spakujem i vratim u zatvor. Bio sam mirniji tamo." Rekao je Balkan i Kartal se nasmijao.
"Ni ja nisam za nove zaposlene. Kako da im vjerujemo?" Upitao je Kartal.
"To ti nije pravilo problem sa Azize, zar ne?" Upitao je Balkan.
"Ne bi ti bio ti kad ne bi nekako podbo čovjeka." Rekao je Kartal i kao odgovor je dobio samo Balkanov ironični osmijeh.
"Sarah ne radi to. Urazumi se." Rekao je Yigit preko telefona.
"Sad je kasno." Rekla je Sarah.
"Zašto?" Upitao je Yigit.
"Već sam ispred njihove kuće. Yigite, ako mi se nešto desi, brini o mom ocu." Rekla je Sarah i prekinula je razgovor. Izašla je iz taksija i prišla kapiji.
"Izvolite." Rekao je neki čovjek.
"Ja sam gospođa Tugay, nova služavka." Rekla je Sarah.
"Naravno. Rekli su da ćete doći. Ja sam Yaman. Dobrodošli." Rekao je on i dao je znak ostalima da unesu njene torbe unutra. Yaman je sproveo do njene sobe. "Kad se raspremite onim hodnikom je kuhinja. Tamo Vas čeka gospođa Tuna." Dodao je on.
"U redu. Hvala Yamane." Rekla je Sarah i on je klimnuo glavom i izašao je.
"Gdje si Azize? Šta ti se desilo?" Promrmljala je ona i udahnula je duboko i sjela je na krevet.
"Još uvijek je ovdje?" Upitala je Tuna.
"Svi su tu. Svi." Rekla je Aynur.
"Poludeću." Rekla je Tuna i sjela je na stolicu kad je u kuhinju ušla nova djevojka.
"Ti si nova?" Upitala je Tuna i pogledala je u nju.
"Da." Rekla je Sarah.
"Adnan te je preporučio." Rekla je Tuna. "Zato si i zaposlena. Kako se zoveš?" Dodala je ona.
"Azize. Zovem se Azize." Rekla je Sarah i Tuna je prebledila a Gul je ispustila čašu.
"Azize?" Upitala je Tuna.
"Da. Azize. To je problem?" Upitala je Sarah.
"Ne. Nije." Rekla je Tuna. "Onda dobrodošla Azize." Dodala je ona.
"Azize? Zoveš se Azize?" Upitao je Kartal sa vrata.
"Da gospodine." Rekla je Sarah. Svaki dan će im zagorčavati život sa svojim lažnim imenom.
"Ovdje nećeš ostati. Spakuj se i odlazi." Rekao je Kartal.
"Kartale!" Rekla je Tuna.
"Sve sam rekao." Rekao je Kartal.
"Kartale, ovo nije samo tvoja kuća ili sam pogrešila. Tvoja majka ju je zaposlila." Rekla je Tuna. Kartal je pogledao još jednom u Sarah i u Tunu i krenuo je van. "Aynur ne moraš žuriti sa pripremom. Sastanak je gotov pre vremena." Dodao je on i Aynur je klimnula glavom. Kartal je izašao napolje.
"Šta se desilo?"Upitala je Sarah kad je Tuna izašla.
"Ne želiš da znaš." Rekla je Gul i pokupila je djeliće čaše.
"Adnan ju je preporučio. Ta djevojka ostaje ovdje." Rekla je Zeynep.
"Ta djevojka se zove Azize. Ta djevojka neće ovdje ostati." Rekao je Kartal.
"Ostaće. Ti se svakako ženiš za par sedmica. Ona je nova kućna pomoćnica. To je sve." Rekla je Zeynep. Kartal je izašao iz radne sobe i lupio je vratima. Na stepeništu se susreo sa novom pomoćnicom.
"Gospodine Kartale, ja ne znam šta sam pogrešno uradila. Ali meni treba ovaj posao." Rekla je Sarah i on ju je pogledao.
"Nisi ništa pogrešno uradila. Ne bi me čudilo da je moj brat ili moja majka te namjerno zaposlili ovdje." Rekao je Kartal.
"Gospodin Adnan me je ovdje zaposlio. Vašeg brata i ne poznajem." Rekla je Sarah i Kartal je klimnuo glavom.
"Nema veze. Lak posao." Rekao je Kartal i sišao je niz stepenice.
"Gospodine Kartale, grize Vas savjest. Dobro. Još više će." Promrmljala je Sarah i naslonila se na ogradu od stepeništa.
"Zove se Azize?Šalite se?" Upitala je Asya tokom večere.
"Ne, zove se Azize." Rekao je Kartal kojem i nije bilo do večere.
"Azize?" Ponovila je i Yildiz.
"Da, Azize. Koliko puta ćemo ponoviti to ime?" Upitala je Tuna i ćutala je kad je ušla Sarah u trpezariku da najavi gosta koji je došao.
"Šta se desilo Azize?" Upitala je Zeynep i Sarah je pogledala u Zeynep, ali onda i u čovjeka koji je sjedio sa njene desne strane i prebledila je. Čovjek koji joj je spasio oca. Bila je sigurna da je čuo njeno ime.
"Ti si Azize?" Upitao je Balkan i Sarah je klimnula glavom. "Pa mi se poznajemo." Dodao je on.
"Da, gospodine." Rekla je Sarah i dalje blijeda.
"Azize, šta se desilo?" Upitala je Zeynep ponovo.
"Gospodin Osman je došao." Rekla je Sarah.
"Magarac? Šta on hoće?" Upitao je Balkan. Tuna se nasmijala.
"Balkane, dosta. Molim te." Rekla je Zeynep. Sarah je iskoristila priliku i otišla je u kuhinju. Noge su joj klecale. Znao je, znao je da njeno ime nije Azize. Čuo je njeno ime tog jutra kad se javila na telefon. Sve je bilo gotovo.
Čula je kad je neko otvorio vrata i pogledala je u njega. 6 mjeseci je viđala samo njega.
"Donio sam ti večeru." Rekao je on.
"Molim te pusti me. Neću ništa reći. Otići ću odavde." Rekla je Azize. "Molim te pusti me." Dodala je ona.
"Azize, oprosti mi. Ali ostaćeš ovdje." Rekao je on i ostavio je poslužavnik i izašao je. Azize je počela da plače. 6 mjeseci je bila tu zatvorena. 6 mjeseci. Zamalo je ubila nevinog čovjeka. Sve je saznala, ali šta joj je to sad vredilo?
Morala sam ovako da objavim. Prethodnu priču kao nastavak Azize je obrisan od strane wattpada, a ovdje možete da pronađete novu priču. Ko je oteo Azize? Gdje je drži? Šta je Azize saznala?