Ko si ti?
Prvo veče je provela u toj kući. Molila je Boga da Balkan Alpan nije čuo njeno pravo ime. Inače je gotova. Gotova. Pogledala je na sat na komodi i udahnula je duboko. Bilo je vrijeme da ustane. Obukla se i sišla je u kuhinju, gdje je bila pomoćnica Ayše.
"Dobro jutro." Rekla je Sarah.
"Dobro jutro." Odgovorila je ona.
"Gdje su Aynur i Gul? I zašto je ovako tiho?" Upitala je Sarah.
"Svi su vani. Pripreme za svadbu. Samo su gospođa Yildiz i gospođa Zeynep ovdje." Rekla je Ayse.
"Ayse, zašto se svi čude oko mog imena?" Upitala je Sarah.
"Ne znam da li bih smjela da kažem..." počela je nesigurno djevojka.
"Ne brini. Neću nikom ništa reći. Samo me zanima." Rekla je Sarah. Ayse se osvrnula i pogledala je oko sebe.
"Pre 7 mjeseci, na dan kad je gospodin Balkan izlazio iz zatvora, ranjen je njegov brat Kartal. Tamo ispred zatvora se zadesila jedna medicinska sestra, koja je gospodinu spasila život. Onda je došla i u ovu kuću da ga njeguje. Onda je neko zamalo ubio gospodina Balkana i ona je ostala da i njega njeguje. Ali onda, pre 6 mjeseci je samo nestala. Niko ne zna gdje je ona otišla. A zvala se kao i ti. Azize. I zato se Alpanovi vjerovatno ponašaju malo čudno." Rekla je Ayse.
"Razumijem. Jadna djevojka. Šta joj se desilo?" Upitala je Sarah.
"Niko ne zna." Rekla je Ayse.
"A Gul? Čini mi se da ona nije voljela tu djevojku." Rekla je Sarah i počela je da pomaže Aysi.
"Ona malo koga da voli. Vidjećeš s vremenom ko je kakav." Rekla je Ayse i Sarah je klimnula glavom. Ućutale su kad je u kuhinju ušao Hasan noseći kese sa namirnicama.
"Majka Vas je opet zatrpala?" Upitala je Ayse.
"Da. Moja majka se boji da će neko ostati gladan. A sa ovakvim nabavkama bi mogla da nahrani garnizon vojske." Rekao je Hasan i spustio je vrećice na sto. Ayse se nasmijala.
"Da li ste se čuli sa Omerom? Kada dolazi?" Upitala je Ayse.
"Za par sedmica. Kaže da ima nešto da nam svima saopšti." Rekao je Hasan.
"Ja ću ovo postaviti na police." Rekla je Sarah.
"U redu Azize." Rekla je Ayse. Sarah je otišla da poslaže robu, a Hasan je pogledao u Ayse.
"Azize?" Upitao je n.
"Upravo tako. Ta djevojka se zove Azize." Rekla je Ayse.
"Samo nam je to falilo." Rekao je Hasan i Ayse se nasmijala.
"Ayse, idi postavi sto u bašti. Žele da doručkuju vani." Rekla je Gul sa vrata.
"U redu." Rekla je Ayse i izašla je napolje da uradi ono što joj je rečeno.
Sarah se klonila glavnog dijela kuće u nadi da će izbjeći dvojicu braće. Nije znala koji joj je manje miliji. Realno mrzila ih je obojicu, ali nije znala od kojeg joj veća opasnost preti. Dal' od Balkana ili od Kartala? Kartal je nije želio u toj kući, jer ga je podsjećala na Azize, a Balkan je vjerovatno znao njeno pravo ime. Tako da rad u kuhinji je bila odlična ideja.
"Ti si radila kod gospodina Adnana?" Upitala je Aynur dok joj je Sarah pomagala da oljušti krompir.
"Zapravo kod njegove sestre." Rekla je Sarah. "Onda se ona odselila u Ameriku, a ja sam onda dobila ovaj posao." Rekla je Sarah.
"Kćeri, nije na meni da ti kažem, ali pazi se. U ovoj kući, svako radi protiv svakog. Nikom ne vjeruj." Rekla je Aynur i Sarah ju je pogledala.
"U redu." Rekla je Sarah i nastavila je da ljušti krompir kad joj je zazvonio telefon, koji joj je bio u džepu.
"Javi se. Možda je važno." Rekla je Aynur i Sarah je pogledala na displej telefona. Zvao ju je Vedat, njen dečko. Prekinula je.
"Nije važno." Rekla je Sarah i vratila se ljuštenju krompira. "A! Dođavola!" Dodala je ona kad se posjekla.
"Daj mi da vidim." Rekla je Aynur i oprala je ruke i pogledala je na ranu. Uzela je flaster i antiseptik i previla joj je ranu.
"Glupa sam." Rekla je Sarah.
"Ja ću završiti ovo, a ti pristavi vodu." Rekla je Aynur i Sarah je klimnula glavom i krenula je da uradi šta joj je rekla Aynur ali kad se okrenula, ispred nje je stajala Yildiz.
"Znači ti si ta nova?" Upitala je Yildiz.
"Da gospođo." Rekla je Sarah i Yildiz je klimnula glavom. Još jedan momenat ju je posmatrala i onda je izašla. Sarah je udahnula duboko i uzela je šerpu i nasula vodu u nju. Ne da su u toj kući svi bili mafijaši, već su svi kolektivno bili čudni.
Napokon se završio dan. Ayse je imala osjećaj da će da padne sa nogu. Ostala je još večeru da završi i to je bilo to. Ako je imala sreće, i ona i ostala posluga, neće se posvađati ili potući tokom večere, inače će napraviti nered i u trpezariji.
"Kuda?" Upitala ju je Gul i djevojka se okrenula.
"Idem u kuhinju da pomognem Aynur oko serviranja." Rekla je Ayse i krenula je prema kuhinji, ali ju je Gul uhvatila za ruku.
"Drži se podalje od mog muža. Nemoj da ti to ponavljam." Rekla je Gul. Ayse je samo prevrnula očima i krenula je ponovo u kuhinju, ali ju je Gul ponovo zaustavila i gurnula je o zid. "Jesam li bila dovoljno jasna?" Dodala je ona.
"Pusti me!" Rekla je Ayse.
"Šta se dešava?" Upitala je Sarah kad je naišla.
"Ti se ne miješaj." Rekla je Gul i gurnula je i Sarah u prolazu.
"Jesi li dobro?" Upitala je Sarah i Ayse je klimnula glavom.
"Nemoj da joj se zamjeraš. Gul je opasna osoba." Rekla je Ayse.
"Ne brini za mene." Rekla je Sarah. "Hajde idemo da završimo oko večere." Dodala je ona i njih dve su krenule u kuhinju. Ušle su u kuhinju.
"Idem da pomognem Gul oko postavljanja stolova, vas dve završite." Rekla je Aynur i obe su klimnule glavom, a Aynur je izašla napolje.
"Ja ću pripremiti tanjire..." počela je Sarah kad je čula nekakav zvuk ispod stola. Kleknula je i poznala je djevojčicu od pre dva dana. "Šta ti radiš ovdje?" Dodala je Sarah.
"Krijem se. Od strica. Igramo se žmurke." Rekla je Selin. "Nemoj da me odaš." Dodala je ona.
"Neću." Rekla je Sarah i spustila je stoljnak kad je Kartal ušao u kuhinju.
"Ja tražim Selin. Jeste li je vidjeli?" Upitao je Kartal.
"Ne gospodine Kartale." Rekla je Sarah i pokazala mu je na sto.
"Gdje bi moglo biti to dijete?" Upitao je Kartal i prišao je stolu i podigao je kraj stolnjaka. "Tu si." Dodao je on. "Hajde, igra je gotova. Vrijeme je za večeru." Dodao je on.
"U redu." Rekla je Selin i potrčala je van.
"Lak posao." Rekao je Kartal i izašao je napolje.
Ayse je oprala posuđe. To je bio njen posao. A odbila je Sarahinu pomoć samo zato što je djevojka bila povređena. Kad je krenula da izađe iz kuhinje susrela se sa Gul.
"Laku noć." Rekla je Ayse i krenula je da izađe.
"Tvoj posao je da pospremiš kuhinju." Rekla je Gul.
"Pa to sam i uradila." Rekla je Ayse.
"Stvarno?"Upitala je Gul. Uzela je kesu sa đubretom i istresla je na pod kuhinje. I onda ga je izgazila. Na pod je prosula neku vodu i deterdžent. "Pospremi ovo." Dodala je ona i izašla je napolje.
"Prokleta bila." Rekla je Ayse i stala je. Nije znala odakle da počne da sređuje. Bio je haos. Ludača, pomislila je Ayse.
Sarah je u tom momentu ušla u kuhinju.
"Mislila sam da si...Šta se ovdje desilo?" Upitala je Sarah.
"Ne pitaj." Rekla je Ayse i uzela je vreću za smeće i počela je da kupi smeće.
"Pusti mene da ti pomognem." Rekla je Sarah i počela je da joj pomaže. "Opet Gul?" Dodala je ona i Ayse je klimnula glavom. "Moraš reći nekom. Nije ti ona šef. Već gospođa Zeynep i gospođa Tuna." Dodala je ona.
"Ne. Bolje da ćutim." Rekla je Ayse.
"Ljubomorna ludača."Rekla je Sarah.
"Ali ja ne razumijem zašto je ona ljubomorna na muža. Ne voli ga." Rekla je Ayse.
"Kako to?" Upitala je Sarah dok su kupile smeće sa poda.
"Sjećaš se da sam ti rekla da je gospodin Balkan bio ranjen?" Upitala je Ayse i Sarah je klimnula glavom. "E pa kad je gospodin Kartal rekao da je Balkan umro, ona je plakala kao kišna godina." Dodala je ona.
"Misliš da ima nečeg između gazde i njegove snaje?" Upitala je Sarah.
"Ne znam. Ali zar nije čudno to?" Upitala je Ayse i Sarah je klimnula glavom, dok je uzimala kantu sa vodom da obriše pod.
Bila je slomljena. Biti kućna pomoćnica uopšte nije bio lak posao. Bila je premorena. Jedva je čekala da ode u svoju sobu i da legne u krevet. Jedina dobra stvar je bila ta što Balkan nije čuo njeno pravo ime, pa je vjerovatno i za njega bila samo Azize, kućna pomoćnica. Krenula je prema sobama.
"Nadam se da se nisi umorila. Azize." Rekao je glas iza nje i Sarah se okrenula.
"Gospodine Balkane." Rekla je ona i pogledala ga je. "Ne. Nisam. Trebate nešto?" Upitala je Sarah.
"Ne."Rekao je Balkan i prišao joj je. "Kako ti je otac?" Dodao je on.
"Dobro." Rekla je Sarah.
"Divno. Sarah...pardon Azize." Rekao je on i Sarah je pretrnula.
"Šta?" Upitala je ona.
"Ništa. Pogrešio sam." Rekao je on.
"Šta želiš?" Upitala je Sarah.
"Ništa. Pogrešio sam, kao što je rekao." Rekao je Balkan i pogledao je u njenu šaku koju je stiskala u pesnicu. "Krvariš. Tvoja ruka." Dodao je on i ona je pogledala na momenat. Nije imala osjećaja da je toliko jako stiskala šaku da je raskrvarila ranu.
"Nije ništa." Rekla je Sarah i progutala je knedlu. Došlo joj je da povrati kad ju je uzeo za povređenu ruku. Skinuo je flaster sa rane.
"U pravu si. Ništa strašno. Na primjer, ja sam preživio i gore." Rekao je Balkan i uzeo je maramicu iz džepa svog sakoa i pritisnuo ju je na ranu koja je krvarila. "Previj to. Azize." Dodao je on sa sarkastičnim akcentom na Azize. "Laku noć." Dodao je on.
"Laku noć, gospodine Balkane." Rekla je Sarah i otišla je hodnikom do svoje sobe. Kad je ušla unutra, zatvorila je vrata za sobom i udahnula je duboko. Znao je. Znao je da se ne zove Azize. I igrao je nekakvu igru. I neće nikom ništa reći dokle god njemu to bude odgovaralo.
"Božija kazno!" Rekla je Sarah i bacila je onu maramicu na krevet i otišla je do ormarića i uzela je flaster. Znao je ko je ona. Stresla se od same pomisli na njega i njegov dodir.
6 mjeseci je sjedila u tom podrumu. A znala je svu istinu. Pitala se šta se desilo njenom bratu. Bojala se za njega. Bojala se i za Kartala. Nadala se da će je Okan pronaći. Ali Okan je umro. To joj je rekao on. Njen tamničar. Udahnula je duboko. Nadala se da će je neko pronaći. Ali izgleda da su svi zaboravili na Azize Gunay. Svi.
"Molim te Bože. Pomozi mi. Molim te." Rekla je Azize plačući.
Novi dio je tu. Nadam se da vam se dopada. Ipak Balkan zna ko je Sarah. A Azize je i dalje u zatočeništvu. Uživajte.